Surah Al-Lahab
بِسْمِ اللّٰهِ الرَّحْمٰنِ الرَّحِيْمِ
تَبَّتْ يَدَآ اَبِيْ لَهَبٍ وَّتَبَّۗ١
Tabbat yadā abī lahabiw wa tabb(a).
[1]
Нека пропадну руке Ебу Лехебове, и пропао је!
مَآ اَغْنٰى عَنْهُ مَالُهٗ وَمَا كَسَبَۗ٢
Mā agnā ‘anhu māluhū wa mā kasab(a).
[2]
Неће да му буде од користи његово богатство, а ни оно што је стекао,
سَيَصْلٰى نَارًا ذَاتَ لَهَبٍۙ٣
Sayaṣlā nāran żāta lahab(in).
[3]
ући ће он сигурно у распламсалу ватру,
وَّامْرَاَتُهٗ ۗحَمَّالَةَ الْحَطَبِۚ٤
Wamra'atuh(ū), ḥammālatal-ḥaṭab(i).
[4]
и његова жена што носи гране;
فِيْ جِيْدِهَا حَبْلٌ مِّنْ مَّسَدٍ ࣖ٥
Fī jīdihā ḥablum mim masad(in).
[5]
око њеног врата биће уже од усукане личине.